Belocrkvanska jezera su leti najposećenija jezera Srbije. Koliko ih ima i šta sve možete da radite, kako su uređena i gde tražiti smeštaj?
Kako sam odlučila da posetim belocrkvanska jezera? Lako!
Trebalo je prekratiti vreme u Beogradu do mora, negde se bućnuti, a na preporuku dobrog prijatelja uputila sam se na Belocrkvanska jezera.
Tog jutra, nisam žurila. Lagano mi je krenulo jutro. Pogledala sam mapu, pravac kretanja. Bela Crkva se nalazi oko 100km od Beograda. Laganom vožnjom stiže se za sat ipo.
Negde na pola puta sam shvatila da se baš i ne krećem u pravcu u kom bi trebalo, kao da vozim unazad. Ma ništa strašno, to je samo par desetina km. Malo sam se vrtela po auto putu, ništa strašno.
Belocrkvanska jezera
Odluka je smeštaj u privatnim apartmanima, mada na samom jezeru je jedino to i moguće. Pre nego sam krenula, dogovorila sam sa domaćinom da to bude polupansion, mislim se „Ko još i da sprema, idem da krkam zdravu, domaću, organsku hranu“, i na to se nekako nameračila.
Kada sam se izborila sa putem, i kada sam se dokopala Dunava, e onda sam znala da sam na pravom putu, i da bi trebalo da se više ne gubim. Podne odavno prošlo, putovanje se odužilo, i eto me kod svojih domaćina. Kako smo seli da popijemo kaficu, valjda za dobrodošlicu, kako li već ide, tako mi domaćin reče, da ipak ima samo doručak
„Eto, kuvarici se dete razbolelo, pa imamo samo doručak“. Tako je kratko trajalo moje maštanje o organskoj hrani i vojvođanskoj kuhinji.
Nešto sam saznala i naučila od meštana ,a to je da Belu Crkvu nazivaju i vojvođanska Venecija, zbog svojih jezera. Od rumunske granice udaljena je 12km i često veći broj meštana pazari u čuvenom nemačkom lancu Lidl.
Grad je najviše poznat po svojim jezerima, živopisnom okolinom, parkovima, divnim fasadama, koje su me potpuno raspametile, fasade baroknog stila i čuvenom Karnevalu cveća, koji se obeležava u junu mesecu. Deliblatska peščara, kao jedinstven prirodni fenomen u čitavoj Evropi, nalazi se na 10ak km od jezera. Neobična kombinacija peska, šume i močvarne vegetacije, izuzetna u Panonskoj niziji, proglašena je specijalnim rezervatom prirode, i pod zaštitom je UNESCO.
Kako su nastala belocrkvanska jezera?
Jezera su nastala iskopavanjem šljunka, pa je voda, rekla bi prozirno zelena, a plaže šljunkovite. Na Glavnom jezeru, koje je najviše uređeno, plaža je delom betonirana, dok su plaže ostalih jezera potpuno prirodna. Ono što ostavlja prvi utisak, je da se malo ulaže u obnovu i sređivanje jezera.
Već pomenuto Glavno jezero, na kom se kupa najveći broj kupača je, moram reći, najprljavije. Izgleda kao da se opština ne bavi ozbiljno razvojem svog mesta i samog turizma od kog bi mogla lepo da se razvija, jer belocrkvanska jezera zaista imaju potencijal . Ako tekst dodje do predsednika opštine, rado ću sa njim podeliti sve komentare za i protiv.
Belocrkvanska jezera – koliko ih ima?
Zvanično postoji pet jezera, mada smo od meštana čuli da postoji i šesto jezero, koje je eto bezimeno, pa ga zbog togu nazivaju Novo jezero. Kažu da je najveće i najčistije, da nema uređen prilaz, i retko ima kupača. Ja sam obišla sva jezera, baš kao pravi istraživač, avanturista, slučajno da mi nešto ne promakne. Uređena su Vračevgajsko i gore pomenuto, Glavno jezero, u smislu da ima nekih sadržaja oko jezera.
Imate ležaljke, kafića, prodaja brze klopice, dve, tri kafane, dovoljno za jedan dnevni odmor. Takođe, možete iznajmiti i pedolina i čamce za veslanje. Na samom Vračevgajskom jezeru postoji kamp, koji je za ljubitelje kampovanja, lepo uređen i ima dovoljno prostora. Na improvizovanom poluostrvu na jezeru, nalazi se restoran, a na obali se nalaze ležaljke koje možete iznajmiti. Jezero je dobilo ime po mestu, selu u čijem ataru se nalazi.
Jezero Šljunkara je najlepše jezero, na kom se može kupati, i njega posećuju uglavnom meštani. Jezero nije uređeno, a voda je čista. Ako poranite ujutru, možete biti sami na plaži i uživati u cvrkutu ptica. Kasnije popodne posle posla i obavljenog ručka dolaze meštani i opuštaju se nakon radnog dana. Na samoj plaži dok se sunčate pravo ispred se pruža pogled na Rumuniju i planine. Osim ovih jezera, ostala su i Šaransko i Malo jezero.
Bela Crkva jezera – moja prva šetnja oko jezera!
Drugog dana, bilo je jako loše vreme, pravo jesenje. Dugo je i kiša padala. Idealno vreme da se pođe u obilazak grada i da se popravi prvi utisak. Ok, uzela sam foto aparat, barem će biti dobrih fotki. Ono što prvo ostavlja utisak dok obilazite ovaj gradić jesu građevine, koje su podignute u baroknom stilu. Najznačajnije zgrade u ovom stilu su svakako pravoslavna i rimokatolička crkva.
Moglo bi se reći da je Bela Crkva jedna glavna ulica u kojoj se nalaze svi objekti koje trba obići zgrada Istorijskog arhiva, muzej i biblioteka. Istorijski arhiv je prelepa građevina, ali nisam mogla videti izložbu, jer su mi rekli da dođem sutra „Nemamo dovoljno ljudi“. Kada sam otišla u muzej, dobila sam isti odgovor, ali drugačije objašnjenje. „Sada su bili neki Rusi, kolega je pokazivao izložbu, dođite sutra“. Čudno neko radno vreme.
Kao poslednja u nizu bila je zgrada biblioteke, u kojoj sam videla divne decoupage predmete, koje je izložila devojka zaposlena u biblioteci. Svaka čast.
Obišla sam pijacu, obavezni deo svih mojih turističkih poseta, radnje domaće radinosti, kao i mali broj kafića. U radnji domaće radinosti, bile su dve gospođe koje se bave štrikanjem i heklanjem. Potpuni hit ovog leta u njihovom dućanu jeste heklani kupaći. Sviđa mi se što su inovativni i što se trude da ručne radove vrate međ’ mlad svet. Želim da u tome i budu uspešni.
Takođe, u samom gradu se nalazi reka Nera, na kojoj se kupaju uglavnom iskusni kupači, i meštani. Duga je preko 100km, a jednim delom čini graničnu reku sa Rumunijom.
Ako ste avanturista, kamper, istraživač, plivač, pecaroš svakako je dovoljno da se uputite u ovaj kraj Srbije i da provedete vreme odmarajući na jezerima. Belocrkvanska jezera su odlična da provedte vikend, a svakako, ukoliko možete i za duže, ako volite više jezero nego more.
Do pisanija
Vaša Ana
