Ništa ne može da uništi knjigu brže od lošeg dijaloga. Čitaoci prevrću očima i brzo odustanu od knjige. Koje su greške kod pisanja dijaloga?
Ja sam to osetila na svojoj koži, jer mi je mentor na rukopisu koji sam radila skrenuo pažnju upravo na dijaloge. Kada pišete uvek imajte na umu da je bolje da napišete manje, a da kažete više.
Razumete? I ne baš…OK…da uprostim…
Svakodnevni razgovori nisu najzanimljiviji. Mnogi se sastoje od raznih poštapalica („hm“, „znaš“, „mislim“ i strašno „bre“) i sl.
Svakodnevni razgovori se sastoje od toliko malih razgovora o stvarima o kojima zapravo niko ne brine, a mnoge i ne zanima.
Što bi rekao moj drug kada pričamo” da li nas ovaj razgovor obavezuje”. E onda ljudi se štrecnu, bar ja, pa onda dobro razmislim šta pričam, ali…
Pisanje dijaloga koji upravo zvuči kao hiljade i hiljade svakodnevnih razgovora, verujte da će dosaditi čitaocima. Evo jednog primera:
„Čujem da bi sutra trebalo da pada kiša“, rekla je Jasna.
“Znate Jasna i ja sam to čuo”, rekao je Todor.
“Hm, mislite da bi trebalo da ponesemo kišobran?” Jasna je rekla.
“Mislim, ako kažu da će kiša u prognozi, mislim da bi trebali”, rekao je Todor.
“Jeste li sigurni?” pitala je Jasna
I tako u nedogled, bla, bla…
Ali pre svega, ako imate blokade prilikom pisanja oslobodite svoju kreativnost i prevaziđite prepreke koje vas koče pri pisanju!
Preuzmite besplatan eBook ‘Uverenja koja vas koče da pišete’ i otkrijte svoj potencijal.
Upišite svoje podatke i knjiga stiže na vaš email, ali obavezno proverite i SPAM!
Razgovor iznad može da zvuči kao neki razgovor koji je realan u svakodnevnom životu, ali je BORING za čitanje. Zvuči previše svakodnevno, a dodatne reči ga čine nezgrapnim.
Uverite se da je razgovor tu da pomogne da priča krene dalje, a ne da ostane zaglavljena u prognozi.
Fantastičan dijalog, s druge strane, otkriva karakter, pruža nam osećaj mesta, daje napetost i emocije i pomaže da se radnja pomera napred.
Ovo bi mogao biti prvi primer, a navešću još nekoliko koje sam sama zaključala čitajuć i usvajajući sugestije svog mentora. Ali, pre nego što krenem dalje, zapamtite reči jednog velikog Dušana Kovačevića. On je jednom prilikom rekao, govoreći o svom radu, pisanju, nekim ritualima, likovima, dodao i to da ako svakodnevno uspe da napiše bar jednu dobru rečenicu, repliku – to je veliki uspreh.
Zato, pisanje knjige nije jednostavno ni malo lako.
Toliko puta je neophodno vraćati se na već napisano, a Dušan Kovačević je dodao i da su mnoga njegova dela završila u kanti, kada im se vratio posle par meseci čitanja.
E sada, hajde da prođemo kroz neke greške koje bi trebalo za što bolji uspeh vaše knjige, da izbegavate.
1. Svi likovi zvuče isto
Niko ne želi da čita knjigu u kojoj svi likovi zvuče isto. Razgovor u kojem svi imaju slične obrasce govora i vokabular, bez stvarne promene tona ili izgovora, nije uzbudljiv.
„Rekla sam ti da sam ljuta na tebe“, rekla je Ema.
„Još uvek ne razumem zašto“, rekao je Jovan.
Oba lika iznad imaju sličan monoton glas bez ikakvih pravih emocija iza onoga što govore. Pokažite jedinstvenu ličnost svakog lika sa karakterističnim glasom za svakog, održavajući razgovor zanimljivim i olakšavajući čitaocu da razlikuje ko je ko.
2. Dijalog bez tenzije
Razgovor bez ikakve napetosti ne vodi nigde i prilično je besmislen za priču. Ovakav tip dijaloga je takođe dosadan za čitanje. Primer:
“To je lepa stolica”, rekao je Milan.
“Hvala”, rekla je Laura.
“Je li nova?”
“Ne. Kupila sam pre mnogo godina.”
Nikoga nije briga koliko je stolica lepa osim ako priča iza ima neki smisao. Bilo bi drugačije da je Milan posmatrao stolicu sa namerom da je iskoristi naprimer kao oružje na Lauri.
To bi izazvalo napetost i pomoglo da se priča krene napred, što bi trebalo da čini svaki dobar dijalog.
3. Dijalog bez akcije
Kada ljudi razgovaraju, obično ne miruju. Vrpolje se ili prekrste ruke, ili možda dodiruju bradu ili pomeraju kosu sa lica.
Ni likovi ne bi trebalo da govore bez pokreta. Nije prirodno i nije zanimljivo.
„Drago mi je da te vidim“, rekao je Alen.
„I meni isto“, rekla je Dina.
„Izgledaš dobro”, rekao je Alen.
“I ti”, rekla je Dina.
Jasno je da se Alen i Dina nisu videli neko vreme, ali nema radnje koja bi pokazala kako se zaista osećaju u vezi sa ovom interakcijom. Da li su zabrinuti? Srećni? Ne znamo jer nam njihov govor tela ništa ne govori.
Kada razgovoru dodate pokret i akciju, možete pokazati emocije i interakciju sa svojim likovima kako bi oživeli i bili povezani.
4. Ne koristite tišinu kada je potrebno
Kada pišete dijalog, nemojte podcenjivati moć tišine.
Iako je važno što neko kaže i kako to kaže, tišina može biti jednako snažna u pravom kontekstu. Kada se tišina ne koristi onda kada bi trebalo, može mnogo toga prerano da se otkrije previše.
“Nikad me nisi voleo”, rekla je Ema.
“Jesam”, odgovorio je Marko.
“A zašto si onda to učinio?”
“Žao mi je.”
Reč “jesam” u gornjem dijalogu je beskorisna. Bilo bi mnogo bolje da muškarac ne odgovori ništa, već da nešto učini.
Ostavljanje prostora tišini odličan je način da pristupite kompleksnim emocijama, a da pritom razgovor ne bude dosadan.
5. Čitate pogrešne knjige
Kao pisac, trebalo bi i da znate koliko je čitanje važno za vaš posao.
Ako pišete knjige za decu, najbolje je da se vratite knjigama svog detinjstva ili zašto ne, trenutno aktuelnim piscima za decu, kod nas su to Uroš Petrović, Jasminka Petrović i Ljubivoje Ršumović. Ima ih još naravno, ali evo njih sam sada izdvojila..
Ako ipak pišete za odrasle, ako niste čitali Ivu Andrića, ništa od Meše Selimovića, to vam je kao da ste preskočili sam početak. Bez ova dva pisca i njihovih dela, ne možete krenuti dalje. Tražite inspiraciju za kreativno pisanje dijaloga. Vodite računa kako dijalog kod njih teče i šta se naglašava kod svake rečenice.
Takođe, čitajte knjige u žanru u kom je i vaša knjiga koju pišete, kako biste videli kako su to postigli već objavljeni autori. Ovde ne mislim NARAVNO da prepisujete, već baš to, kao isnpiraciju.
Pisanje dijaloga je ključni deo stvaranja živopisnih i uverljivih likova u književnosti.
I za kraj, važno je prilikom pisanja dijaloga da izbegavate preterivanje, nepotrebne dijaloge i suvišne reči Autentičnost i prirodan stil, ključni su elementi za stvaranje uverljivih dijaloga koji doprinose razvoju likova i radnje.
