PUTOVANJA

JOE DASSIN PEVA O PARIZU – DEO II

pariz
Posted by BlogAna

Drugi dan u Parizu smo započeli šetnjom na jednoj improvizovanoj pijaci, na kojoj se prodaju starine. Nije to prava buvlja pijaca, o njoj ću pisati naknadno, već više podseća na neku malu pijacu, poput karton pijaca kod nas u Beogradu, gde ljudi izlažu stvari za prodaju. Bilo mi je jako zanimljivo da vidim čega tu sve ima, a ima svačega, i to koliko su Parižani kreativni.

  

Nakon obilaska pijace, obzirom da nam je bilo uz put, svratili smo u Le Pure Cafe (mesto iz filma „Before Sunset“), slučajno se potrefilo, ili namerno..nisam sigurna.

Pariz je tog jutra bio kišovit, ali se moglo obilaziti, jer nije bio pljusak, tako da nije ometao turiste, a ni nas.

Tog dana obišli smo čak tri muzeja  Muzej Viktora Igoa, Muzej  Istorije Francuske i centar Pompidu.

Muzej Viktora Igoa – poznati francuski pisac, koji je živeo u XIX veku,  dobio je muzej 1902.godine i kao takav muzej, bio je prvi muzej pisca. Među eksponatima su originalni rukopisi i publikacije prvog izdanja, mnogi crteži Igoa, slike ,skulpture i nekoliko soba njegovog nameštaja, i kao glavni komad njegov sto za pisanje.

Muzej Istorije Francuske – u ovom muzeju se nalazi  ogromna kolekcija portreta i istorijskih scena, jedinstvena u Evropi. Posebno se izdvaja Galeries des Batailles , koja je dugačka 120metara sa velikim slikama koje pokazuju glavne vojne događaje Francuske.

 

Nacionalni muzej savremene umetnosti, ili poznatiji kao centar  Pompidu – muzej ima preko 50.000 umetničkih dela(slikarstvo, skulptura, crteži itd). Umetnički pokreti predstavljeni u ovom muzeju su kubizam, nadrealizam i apstraktni ekspresionizam, su samo neki od velikog broja pokreta. Ovaj centar je otvoren u čast predsednika Francuske  Žorža Pompidua.

Dozvolili smo sebi da tog drugog dana ne žurimo nigde i da natenane obilazimo muzeje. Narednih dana u Parizu smo se trudili  da posetimo i obiđemo stvari koje se nađu na našoj maršruti za taj dan, bez nekog određenog planiranja. Bilo je dobro što nas je vreme poslužilo, pa smo retko koristili metro, jer smo hteli da sve vidimo u hodu.

Čuvena ulica Champ Elysees je zaista prelepa avenija, i ne čudi što je jedan od najskupljih kvartova u ovom gradu. Cifre koje su mi pominjali meštani za jedan m2 za stan u ovom gradu su za naš pojam previsoke, kreću se oko 30.000e/m2. Šta da vam kažem, potražnja je jako velika. Na početku ulice nalazi se Trg Konkord, a na kraju čuvena Trijumfalna kapija.  Na njoj se nalazi veliki broj radnji (svetskih brendova) restorana, hotela, i zbog svega toga smatra se drugom po redu najskupljom ulicom na svetu. Pa sad, ako imate mogućnosti, možete sebi dozvoliti neku krpicu sa ove avenije ili noćenje u nekom hotelu, ja bi volela bi da čujem utiske. Jako interesantan podatak, verovatno i da većina zna za to, jeste da je Francuska vlada zabranila otvaranje švedskog brend H&M , jer se ne uklapa u izgled i karakter Jelisejskih polja. Što bi neki rekli “Može im se”.

Sigurna sam da ćete uživati laganom šetnjom avenijom, a posebno ako se nađete u Parizu za vreme božićnih i novogodišnjih praznika, onda je jako lepo okićena.

Sa obilaskom avenije, produžili smo do trga Trokadero i najpoznatijeg tornja Evrope Ajfelovog tornja. Prvo smo obišli pijacu na Trokaderu, koja je jako lepo sređena i ima bogatu ponudu. Prodavci su jako ljubazni, razmenjivali smo šale i dogodovštine..neki su bili toliko uporni i šarmantni, da nisam mogla da odolim njihovoj ponudi. Ne sećam se sada tačno, ali znam da sam pazarila neku ribu, koju do tada nisam imala prilike da probam. Te večeri, bila je izvrsna večera – važno je da se toga  sećam.

 

Obilazak Ajfelovog tornja smo ostavili za neki drugi put, neku drugu posetu Parizu, jer red koji smo zatekli ispred, po odokativnoj proceni redara, koji je stajao na kraju reda, čekali bi do tri sata na ulazak.

 

Shvatili smo da za to vreme možemo obići mnogo toga. Tako je i bilo. Odma smo se putili  u Latinsku četvrt.

Latinska četvrt u Parizu, posle Monmatra, mi je omiljena. Uličice koje su uske, više kao kaldrme, pune dekorativnih radnji, jako lepih izloga i šarmantnih restorana. Zaista, u tom sam trenutku pomislila da bi tako lako i sa zadovljstvom mogla živeti u ovom delu Pariza.

U ovom delu grada nalazi se najstarija ulica Pariza Rue de L’Anncienne- Comedie, i u njoj najpoznatiji, najšarmantniji restoran Le Procope. Otvoren je davne 1686.godine, i u njemu su uživali poznati književnici, kao što su Voltairea, Viktor Igo i Oscar Wilde.

Ja sam bila spremna da ručam u ovom restoranu, zbog njegove istorije i  tradicije, i da uživam u ambijentu i prelepom enterijeru, i da, eto, ne pitam ni za cenu,ali.. ušli smo u restoran, koji je bio pun..ljubazan barmen nam je rekao da nažalost nema mesta i da je potrebna rezervacija..“E Ana, mislila si samo tebe čekaju“.

Tako da je i Le Procope ostao za neki drugi put i neku drugu posetu Parizu, a ja joj se nadam, u još kako.

Ako je za utehu, izabrali smo restoran, koji je preko puta Le Procope, tako da sam uživala u pogledu. Uslužila nas je gospođa koja se nije zaustavljala sa pričom, jer smo joj bili jako slatki..ni sama ne znam zašto..Nakon ovakve dobrodošlice, očekivala sam da će nam servirati najukusnije jelo, sa najlepšom poslasticom i najskupljim vinom…šalim se naravno..moja mašta..

Kraj dana tog dana, i nakon pauze posle ručka, ostavili smo Muzej Napoleona, Muzej Invalida  i Panteon da obiđemo.

Palata Invalida – je sagrađena po nalogu Luja XIV i njena osnovna funkcija je bila briga o ranjenim vojnicima.  U palati se nalazi i Napoleonov sarkofag. Takođe, u palati su sahranjeni i njegova dva brata, kao i sin Napoleona.

Panteon – najpoznatiji mauzolej u kom su sahranjene mnoge ličnosti francuske istorije, kao što su Volter, Žan Žak Ruso, Marija Kiri.

 

Kada smo završili obilazak Pantenoa, mrak je odavno pao nad ovaj grad, a mi smo bili po prvi put, priznajem  umorni. Jedva smo čekali da stignemo do kuhinje i pripremo neku lepu večeru, sa kupljenom ribom sa pijace i da odmorimo uz neki dobar film.

Pariz noću je jako zanimljiv i živ. Na svakom ćošku, možete izabrati neki od kafića ili restorana u kom možete uživati uz neku dobru muziku ili klopu. Sadržaja zaista ima mnogo, u zavisnosti kakav vid večernje zabave volite, Pariz će vam ponuditi sve, i neće se štedeti.

Meni je bilo jako interesantno što sam na ulicama Pariza sretala naše ljude, turiste, ne one koji žive u ovom gradu, i kako je interesantno kako se jedni drugima obradujemo.

Nemojte da vas čudi, ako sretnete nekog prijatelja koga ne viđate u svom gradu, već baš na ulicama Pariza.

Do sledeće priče, uživajte u glasu Joe Dassina.

 

 

 

 

 

 

 

 

Leave A Comment

BlogAna

Ništa iza mene, sve je preda mnom, kao što je uvek na putu. (Džek Keruak)