KAKO SE HRANITI NA PUTU?

„A šta ja da jedem tamo? “Redom, svi koji polaze na put, bilo gde na ovoj kugli zemaljskoj, imaju to pitanje.

„Ali stvarno.“ Nastavljaju uplašeno. Ok, ljudi, od gladi nećete umreti.

„Da ponesemo malo slanine, jaja i našeg domaćeg hleba. Pa mama mi mesila sinoć i kiflice“. Jel vi to ozbiljno?. „Šta ja znam kada će da daju oni ručak, i šta će biti za ručak, ovo je sigurno.

I tako se ja i slatko ismejem, i čujem razne komentare, ali sigurno je jedno.Gde god da odete,možete pronaći hranu za sebe. Ne, nećete ostati gladni. Sećam se jednog letovanja u Turskoj, kada je gost iz Rusije, svakog jutra, pretrpavao svoj tanjir, ne bi li nešto propustio da proba..a kada bi sve to pojeo, vratio se po još.

Ok, šta je zapravo istina. Ako je svrha putovanja upoznati se sa tradicijom, kulturom i istorijom zemlje koju obilazite, onda toj tradiciji pripada i deo o ishrani. Svaka država koju posetite ima svoju tradicionalnu kuhinju. I svaka država se svakako ponosi istom. Snimaju se razne emisije, gostuju najbolji kuvari, sve to, ne bi li svoje kulinarske sposobnosti i kvalitete predstavili širokoj masi. Kulinarstvo je umeće pripremanja hrane. Zašto onda ne biste uživali gledajući, a još više probajući umeća stranih majstora kuhinje? Zbog maminih kiflica, koje jedete stalno, vi ćete preskočiti jedan kus kus, ili tapas, ili možda giros, bolonjeze  u Italiji?

Dakle, tradicija je ono što bi trebalo da se ispoštuje. Ja na svojim putovanjima, u vezi sa hranom imam dva rituala, koja NE nikako preskačem, i to:

1. Obavezan obilazak pijace, kao mesto gde se nudi hrana tog podneblja, a kao drugo, tu  se oseti pravi duh grada, čuju priče meštana  i cenkanje prodavaca.
2. Probam nacionalno jelo

Što se tiče hotelske usluge, tu je situacija malo drugačija, u zavisnosti koji tip hotela koristite i koju uslugu u hotelu. Najčešće turisti u hotelima koriste uslugu noćenje sa doručkom, pa s tim u vezi, šta vas može snaći. Ako vidite neku od sledećih ponuda, da znate šta da očekujete.

1.Buffet ili švedski sto jeste najrasprostranjeniji vid doručka u hotelima. Postoji veliki izbor jela, i sami birate svoj doručak. Moram priznati da je ovaj tip doručka daleko najomiljeniji među turistima, ali meni se desilo kod Grka da sam za sve vreme letovanja imala isti švedski sto, svaki dan.

2.Kontinentalni doručak je zastupljen najviše u Evropi i Severnoj Americi, i to su uglavnom svi namazi (džem, med i puter)k ao sladak doručak i slani, kačkavalj, kroasan i šunka.

3.Engleski doručak koji svojim imenom i kaže da najviše zastupljen u Egleskoj, i to su uglavnom žitarice, slanina , jaja i marmelada.

4. I sve češće možete videti, uglavnom po letovalištima Evrope, američki doručak u kom se služe dva kuvana ili pržena jaja, slanina ili kobasica, namazi, palačinke sa sirupom, kornifleks ili musli, kafa, čaj ili đus.

Nakon doručka,sledi najlepši de, obilazak i razgledanje. Razgledanje nikada ne može biti isplanirano u minut, jer je uvek „Daj da vidim još ovo, samo ovo“, i nekad ceo dan prođe, a da se ne oseti ni umor, a ni glad.  Obavezno vodu sa sobom i dve, tri voćke, banana ili šta vam je zgodno.

Ono što bi potpuno zaokružilo doživljaj nacionalne kuhinje, jeste i poseta nacionalnom restoranu. Znam da je većini sad pomisao, kako je to skupo, ali verujte da nije. O boljim restoranima možete se informisati na raznim sajtovima pre odlaska na sam put, npr. tripadvisor, ili na sajtu samog restorana saznati cene i pročitati menu. Dobro je napraviti pauzu uz neku salatu i dobro piće, koje preporuči šef restorana.

Kao dobar savet, ukoliko na licu mestu želite da istražite i nađete dobar restoran jeste da birate mesta gde se skupljaju meštani. Ukoliko vidite da je restoran pun turista, to može biti znak da je isti i skuplji, a da hrana možda i nije dobrog kvaliteta. Mesta gde se skupljaju meštani, lokalci, je mesto gde je hrana dobra, a uz to mesto dobre zabave i dobrih gradskih priča.

Bon Appetit