Kako se piše roman onaj pitak, interesantan, koji će svi da čitaju? Vaš prvi roman? Važan je početak. Hajde onda da vidimo kako početi roman.
O tome kako se piše knjiga, već sam pisala, pa se možete podsetiti OVDE.
U ovom tekstu želim da se bavim isključivo početkom – kako se piše roman – ona jedna, prva stranica.
Znam da jeste teško sesti i početi, ali..
Zamislite onaj trenutak kada čitalac drži vašu knjigu u rukama i čita sam početak. Moćno, zar ne??
Početak odmah mora da “uhvati pažnju” – zato i želim da odgovorim na pitanje kako napisati roman, a da nam je fokus sam početak.
Kakva je sudbina vas kao mladog pisca (mislim naravno na staž, ne na vaše godine)?
Evo šta vas čeka!!
Da li znate da mnogi urednici neće ni uzeti rukopis u razmatranje, dok će oni drugi, jeeee, koji vam kažu da pošaljete rukopis – o vašoj knjizi odlučiti na osnovu prve strane.
Nije baš pošteno – a možda i jeste – ali to je stvarnost sa kojom se suočavaju pisci.
Evo samo jednog primera:
Klarisa Pinkola Estes je napisala knjigu “Žene koje trče sa vukovima”, koju inače preporučujem svakoj ženi da pročita počinje:
“Divlji svet i divlje žene su ugrožene vrste”
Hm, kako vam se čini??
Ja bih nastavila da čitam, zar ne? A vi?
Ukoliko imate blokade prilikom pisanja oslobodite svoju kreativnost i prevaziđite prepreke koje vas koče pri pisanju!
Preuzmite besplatan eBook ‘Uverenja koja vas koče da pišete’ i otkrijte svoj potencijal.
Upiši svoje podatke i knjiga stiže na vaš email, ali obavezno proverite i SPAM!
Kako se piše roman? Šta reći na samom početku?
Odluka o pisanju uverljivog uvoda, ključna je za uspeh ostatka vašeg dela – bilo da pišete kratku priču ili roman, vaša prva rečenica biće najvažnija.
Ako ne uspete u tome, čitaoci prestaju da čitaju. O da, to je istina!
Ovih nekoliko saveta biće vam od koristi kada budete krenuli da pišete.
1. Počnite u medias res
Ovaj savet je zlata vredan i meni se čini jako dobrim. Ovo sam uhvatila na jednom predavanju o kreativnom pisanju i jako mi se dopalo.
To na latinskom znači “usred stvari”.
Naravno, tu ne mislim usred neke tuče, osim ako odgovara vašem žanru i ukoliko baš želite takav početak. Ali počnite sa nečim što se događa. Dajte čitaocima osećaj da je u sred nečega, nečeg važnog, da je upao u neku igru.
Verujte svojim čitaocima da mogu zaključiti sami šta se događa.
Cilj svake rečenice, zapravo svake reči, je naterati čitoce da čitaju dalje.
Sada vam je jasnije kako se piše roman?!
Ako vam je potrebna podrška na vašem putu, slobodno mi pišite na email: blogana.rs@gmail.om
2. Rano predstavite svog glavnog lika
Jedna od najvećih grešaka koju možete napraviti je da prekasno predstavite svog glavnog lika.
Po pravilu, glavni lik trebalo bi da bude prva osoba koju spominjete.
E sada, što se tiče imena, mnogi sa kojima sam pričala, požalili su se na samo ime glavnog junaka.
Jedino o čemu bih vas savetovala da vodite računa da li to ime odgovara istorijski i geografski zemlji u kojoj se radnja dešava.
Da ne bude Miloš koji je Italijan ili npr. Biljana Francuskinja. Naravno, sve može, ali se držite egzaktnih i proverenih podataka.
Pišite dovoljno detaljno kako biste pružili što više informacija onom ko čita. Da li je on u braku, roditelj, uznemiren, zabrinut, pun nade? Zatim pređite na problem, potragu, izazov, opasnost – sve što pokreće vašu priču.
Ukoliko ste propustili čitanje moje prve knjige “Avanture mladog Milisava”, možete mi pogledati i naručiti OVDE.
Ili jednostavnim klikom na sliku ispod naručite odmah svoj primerak!!
3. Počinjete sa opisom okruženja
E sad, ovo sam čula od mnogih urednika naših izdavačkih kuća, ali ja se lično u potpunosti ne slažem sa ovim, ali ko sam ja, kada se za sve pitaju urednici.
Evo i zašto:
Urednici kažu da je uobičajena greška u rukopisima za početnike započinjanje priče opisom okruženja.
Evo i primera da biste bolje razumeli o čemu govorim:
Kuća se nalazila u dubokoj šumi okružena…
Nemojte onda baš tako!!
Umesto da opis koristite kao poseban element, zasebnu rečenicu, bolje je da umetnete opis u deo svoje priče. Na taj način i čitaocima ostavljate prostora da mogu sami da “stvaraju sliku”.
Pokušajte ovako:
Pitajući se šta bi moglo da bude toliko hitno i važno, da je čak morao da se sretne sa Tomom, i to usred noći, Petar je duboko ušao u šumu na neasfaltiranoj ulici i naišao na … (Postepeno pišete opis)
Osećate li razliku??
4. Pokaži, nemoj i napisati
Kad govorite, a ne prikazujete, čitaocima jednostavno dajete informacije umesto da im dopustite da bilo šta zaključe sami.
Informacije dostavljate jednostavnim navođenjem. Možete napisati da je glavni lik “visok”, “ljut”, “hladan” ili “umoran”.
To zapravo govori.
Ali….
Primer: On je pušio i mnogo se uplašio.
Ideja: Obrgrlila ga je rukama i odmah je osetila miris duvana. Zadrhtao je.
Primeri za početak priče
Ovde ćemo se podsetiti najpoznatijih književnih dela i prve rečenice, kako biste mogli razumeti važnost prve rečenice.
Učite od onih koji su to uspešno učinili!!
“Lolita, svetlost mog života, oganj mojih prepona.” —Vladimir Nabokov, Lolita (1955.)
“Bio je to starac što je sam samcit u malom čunu ribario u Golfskoj struji a da eto za 84 dana nije ulovio nijednu ribu.” – Ernest Hemingway, Starac i more (1952)
“Sve srećne porodice liče jedna na drugu; svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način. ” – Lav Tolstoj, Ana Karenjina (1877)
Nadam se da vam je sada dosta jasnije kako se piše roman koji se čita. Početak je veoma važan, kako za čitaoce, tako i za urednike koji žele da pročitaju vaš roman.
Pišite mi, ako imate još neke predloge.
Sve se ovo da naučiti, uz vežbe za lepo pisanje, ali i svakodnevni rad. Ukoliko vam je potrebna podrška na vašem putu možemo raditi zajedno. Slobodno mi pišite.
Moje priče pratite na IG!!
View this post on Instagram
