PUTOVANJA

PARIZ – PRVI DEO

park pariz
Posted by BlogAna

Putovanje u Pariz je jedno od onih putovanja u kojima danima pre samog odlaska, na samu pomisao gde idete, srce vam brže kuca, osmeh vam se pojavi na licu, presrećni ste, a da ni sami ne znate šta je to tako čarobno, na samo pominjanje imena ovog grada. Ne znate šta vas čeka, ali mu se radujete više nego bilo kom drugom odlasku u nepoznato.

Kada kročite na tlo ovog grada, sve oko vas vam se čini tako privlačnim, ušli bi u svaki haustor, zavirili u svaki stan, u kom se naziru neki ljudi na prozorima, pričali sa prosjacima, ljubili se na ulici, trčali po njihovim parkovima, ma sve..sve je tako privlačno.

Moj prvi dan u Parizu, s tim što nije počeo ujutru rano, već oko dva popodne, dok je trajao let, smeštaj i neka brza klopa, počeo je na Monmatru. Ovo namerno napominjem, jer ću u tekstu predstaviti sva mesta koja smo obišli taj prvi dan, a sada ni sama ne znam kako smo sve izveli.

Monmatr je deo grada koji važi za umetničku četvrt grada Pariza. Nemojte da vas čudi, ako na ulici, gde se nalazi veliki broj uličnih slikara, naiđete na neke naše zemljake, jer mnogi su svoju strast prema slikanju upravo razvijali u ovom gradu.

Kako se penjete na ovo jedino brdo u Parizu, prolazite pored prelepih građevina, a svakako i pored malih vinograda, koji su uspeli da opstanu na ovom brdu. Čuveni kabare Lapin Agile,  kućica roze boje, čarobnog izgleda, koja i dalje odoleva vremenu, smeštena na samom ćošku i dalje je poznata po svojim sadržajima.

 

Sagradjena je krajem 19 veka, a  početkom 20 veka ovaj kabare su posećivali čuveni Pikaso, Modiljani, a kasnije svojim nastupima i čuvena Edit Pjaf. Sada u kabareu nastupaju bendovi koji izvode tradicionalne francuske pesme i šansone.

Na samom vrhu brda Monmatr nalazi se bazilika Sacre-Coeur(Sveto srce). Crkva je posvećena srcu Isusa Hrista.

 

Red ispred bazilike je bio ogroman, od ljudi nismo mogli prići ni ulazu, a ubrzo je počela da pada kiša. Ulazak u baziliku smo ostavili za drugi put, kiša nas naravno, uopšte nije omela  u nastavku našeg razgledanja, jer smo bili željni da upijemo što više stvari koje ovaj grad pruža.  Kad ste već došli do vrha, crkva se nalazi na najvišoj tački Pariza, oko 200m nadmorske visine, okrenutih leđa ovoj crkvi, pruža vam se veličanstven pogled na grad.

Prva pauza kafić Amelia Poulen. Ko je gledao ovaj film, i kome je sjajna Odri Tatu u ovom filmu mamila osmeh, a ujedno i suze na lice, u ovaj kafić obavezno mora svratiti. Enterijer, je naravno, a kako bi drugačije bio, u stilu ovog filma. Svuda oko vas je Amelia. Amelia se smeje, Amelia ozbiljna, Amelia tužna. Ne, nije mnogo, i nije previše, vrlo je simpatično i sređeno sa stilom. Izaberite mesto u nekom od separea, i čekajte da vas u sledećem momentu usluži Odri Tatu, ali ne, to je samo moja mašta – odvede me predaleko…to zaboravite.

 

Ne predugačka pauza, taman da se olade malo gume (tabani) od vožnje, kafa sa mlekom i nastavak sledi.

Nastavak obilaska usledio je kotrljajući se niz ulicu Rue Lepic, koja izlazi pravo na čuveni kabare Moulin Rouge. Da li je potrebno da išta kažem o ovom kabareu?  Da li ima nešto što se ne zna o ovom svetski poznatom kabareu?

Reći ću vam neke stvari koje vam možda nisu poznate, a zanimljive su:

  • Francuzi, ne samo Parižani nisu ljubitelji ovog kabarea, jer smatraju i negde jeste istina, da je ovo mesto za turiste koji „imaju višak para“.
  • Dok traje predstava strogo je zabranjeno slikanje, nema na kvarno ili ono, “Neće da me uhvati”..sve vide, prilaze vam i morate obrisati snimak.
  • Prodaju se ulaznice raznih kombinacija, samo predstava, predstava + piće, ili i vecera uz to
  • Na mnoge predstave za kartu se čeka i do godinu dana..I da nimalo nisu jeftine..što vas čudi?

Kada se završio moj photo session ispred kabarea, većina slika nije ni uspela, jer su mrak i kiša učinili svoje, nastavili smo lagano do Shakespeare and Company, knjižare u kojoj je sjajni Ethan Hawke potpisivao svoje knjige , kada je ugledao Julie Delpy u filmu “Before Sunset”.

Do knjižare smo prošli pored Olympie, najpoznatije koncertne dvorane u kojoj su nastupale najveće francuske i svetske zvezde. Za slavu i uspeh ove zgrade najzaslužnija je Edit Pjaf, koja je višegodišnjim nastupima punila ovu dvoranu, kao i Žak Brel, koji je imao spektakularne koncerte. Takođe, uspeli smo da svratimo i u Galeries Lafayette, koja predstavlja veliki tržni centar Pariza. Ovaj TC je više okrenut mladima, a za vreme božićnih i novogodišnjih praznika, bez obzira i ako niste spremni za kupovinu, ukoliko se nađete u Parizu, obiđite ovaj TC, jer je jako lepo okićen.

 

Kada smo stigli do knjižare, koju sam želela da posetim mnogo godina ranije, čim sam odgledala film, njen izgled me je oduševio.  Ponekad sam romantična, ponekad i preteram, ali ova knjižara je tako slatko mesto, da sam imala utisak da mogu zauvek ostati u njoj. Stepenice kojima se penjete na gornji sprat, su veoma uzane, malih podesta, škripe pod nogoma,kao u nekom filmu. Zaista ne čudi što su producenti filma izabrali baš ovo mesto za početak filma.

Na spratu starinski nameštaj i stara pisaća mašina, na kojoj možete ostaviti svoju poruku. U malom ćošku, gde je smeštena pisaća mašina, videćete na zidu, sa strane, svuda su ostavljene poruka na različitim jezicima sveta. Ne bi sebi oprostila da sam otišla, a da  ne ostavim poruku. Predivno, preslatko…na svaki detalj su mislili, baš uređen prostor sa puno ljubavi. Na gornjem spratu svuda oko vas su knijige, i gornji deo je deo u kom je biblioteka. Možete sesti na starinsku fotelju , odabrati knjigu za čitanje i uživati.

 

 

Za kraj obilaska prvog dana, ostavili smo Notre- Dame – katedrala, koja je izgrađena u gotičkom stilu. Nalazi se na samoj Seni, na ostrvu, koje povezuju mostovi. Čuveni slikar Klod Mone koristio je jako često Notre- Dame kao motiv na svojim umetničkim delima. Dela se mogu videti u muzeju Orsej. Ulaz u katedralu se ne plaća. Sa leve strane od glavnog ulaza postoje stepenice, koje vode na vrh katedrale, sa kojeg možete uživati u veličanstvenom pogledu na Pariz.

Prvog dana sam dobro napunila baterija, bila sam očarana viđenim, i radovala se novom danu.

Gume se nisu izlizale, to je bio dobar znak..moglo se dalje..

0 thoughts on “PARIZ – PRVI DEO

  1. Zozoni

    Sećam se jednog savršenog popodneva na Monmartru, gde sam sedela u kafiću na trgu, okružena umetnicima i pisala razglednice kući (davno je to bilo). Neverovatan osećaj, čista čarolija. Uživajte u svakom ćoškiću Pariza i nadam se da će Vam biti jednako čaroban kao i meni.

    1. Ana Traveller

      Pariz ima tu čarolija na svakom ćošku. Hvala Zozoni..

Leave A Comment

BlogAna

Ništa iza mene, sve je preda mnom, kao što je uvek na putu. (Džek Keruak)