Vrste joge i kako da znaš koji tip ti zaista prija?

Joga se danas često predstavlja kroz slike savršenih poza i „instant mira“, ali u praksi je ona mnogo jednostavniji i praktičniji alat.

Ona je skup telesnih vežbi, disanja i svesne pažnje koja nas može podržati da bolje osetimo sopstveno telo i ritam dana.

Različiti stilovi joge se razlikuju po tempu, intenzitetu, načinu disanja i telesnim zahtevima.

Nekome će više prijati lagano i stabilno vežbanje koje pomaže da se telo opusti i umiri, dok drugima dinamičan ritam može pomoći da se osećaju snažnije i energičnije.

U nastavku ćemo objasniti najraširenije vrste joge i dati vam smernice za koga je koja vrsta pogodna – od potpune početnice ili početnika, do nekoga ko ima specifične telesne potrebe ili zdravstvena ograničenja.

1. Hatha joga – mesto gde se često počinje

U suštini, ona predstavlja spoj telesnih položaja (asana), svesnih tehnika disanja (pranajama) i pažljive relaksacije.

Kroz ove elemente podrazumeva se rad koji ne forsira telo, već ga podstiče da postepeno otkriva gde postoji tenzija i kako je otpustiti, a gde je potrebna stabilnost i snaga.

Za koga je hatha joga:

• potpune početnke koji žele da upoznaju telo i osnovne principe disanja i pokreta,
• ljude koji osećaju napetost u leđima ili ramenima, ili umor posle dugog sedenja,
• osobe sa stresom, anksioznošću ili problemima sa snom,

• za osobe sa povredama diskus hernije,
• za osobe sa hormonalnim disbalansom,
• za osobe sa autoimunim bolestima poput Kronove bolesti ili lupusa

Kada možda nije najbolji izbor:

Ako tražite izuzetno dinamičnu praksu sa brzim prelazima i jakim fizičkim izazovima – tada bi drugi stilovi joge mogli bolje odgovarati vašoj energiji.

Hatha joga predstavlja osnovu mnogih savremenih stilova i često je prvi kontakt sa jogom za mnoge ljude.

2. Vinyasa – za one sa više energije

Za koga je Vinyasa joga

• Osobe koje žele dinamičniji fizički trening u jogi (snaga, izdržljivost).
• Ljudi koji žele smanjenje stresa i bolju telesnu kondiciju.

Vinyasa može biti prilagođena početnicima, ali ako si potpuno nova osoba u jogi, možda je bolje prvo početi sa sporijim stilovima (npr. Hatha joga) kako bi naučio osnove poza i disanja.

Ko treba da izbegava ili prilagodi praksu

Iako nema strogo univerzalnih pravila, neke osobe bi trebale izbegavati ili modifikovati Vinyasa praksu:

• Ozbiljne povrede leđa, vrata ili kičme
• Akutne povrede zglobova ili mišića – bez adekvatnih modifikacija može pogoršati stanje.
• Teža osteoporoza – balans i prelazi mogu povećati rizik od padova ako snaga kostiju nije dobra.
• Neki akutni zdravstveni problemi (npr. ozbiljni srčani problemi, teški bolovi) – treba konsultovati lekara pre početka.
• Trudnoća – mnoge dinamične joge uključuju intenzivne pokrete; preporučuje se savet stručnjaka i modifikacije.

U svim ovim slučajevima preporučuje se individualna procena instruktora ili zdravstvenog radnika pre uključivanja u praksu.

3. Iyengar joga – preciznost i telesna podrška

Za razliku od brzih i dinamičnih stilova, Iyengar podstiče mirnu koncentraciju – često dovodi do veće mentalne jasnoće, manje stresa i bolje kontrole daha.

Za koga je Iyengar joga

• Početnici i svi nivoi
• Osobe sa problemima držanja
• Ljudi sa hroničnim bolovima ili ograničenjima u pokretu

Zdravstvena ograničenja i kontraindikacije

Iako mnoge osobe mogu praktikovati Iyengar jogu, postoje situacije kada se posebna pažnja ili izbegavanje određenih vežbi preporučuje:

• Ozbiljne povrede – ako imaš povrede leđa, vrata ili zglobova – razgovor sa lekarom.
• Teške hernije ili akutne povrede kičme – neki položaji mogu pogoršati simptome ako se ne modifikuju.
• Neki napredni položaji (npr. inverzije poput headstand ili shoulderstand) – da se izbegavaju ako postoje očni problemi, visok krvni pritisak ili srčani problemi, jer izveštaji sugerišu da neke inverzije mogu povećati intraokularni pritisak ili izazvati nelagodu kod osoba sa glaukomom.
• Trudnoća – zahteva modifikacije i/ili savet lekara; neki položaji, posebno jaki uvijeni ili abdominalni napori, mogu biti neprimereni bez prilagođavanja.

4. Yin joga – spori meditativni stil

Yin joga može biti dobra za:

• Osobe koje žele bolju fleksibilnost i pokretljivost zglobova.
• One koji žele dublji rad sa vezivnim tkivima i više introspektivnu praksu.

Yin joga – potencijalna ograničenja

• Ako imaš akutne povrede zglobova ili ligamenta, duga pasivna istezanja mogu biti previše intenzivna ako se ne prilagode.
• Ako patiš od teške upale ili hroničnih problema sa kolenima / kukovima / kičmom, preporučuje se prilagođavanje poza.

5. Restorativna joga – za balans nervnog sistema

Restorativna Joga je izuzetno nežna, kontemplativna praksa u kojoj se asane takođe drže duže, ali bez napora i istezanja – cilj je potpuno opuštanje i podrška nervnom sistemu.

Restorativna joga može biti dobra za:

• Osobe koje trebaju oporavak, duboko smirenje i balans nervnog sistema.
• One sa visokim stresom, anksioznošću ili problemima sa spavanjem.
• One koji se oporavljaju od povreda ili bolesti gde fizičko naprezanje nije poželjno.

Restorativna joga – potencijalna ograničenja

Ako imaš problema sa cirkulacijom ili ukočenošću, može biti korisno kombinovati ovu praksu sa nekom dinamičnijom vrstom joge ili vežbanja.

6. Ashtanga – strukturisana snaga i ritam

• Naziv znači osam udova joge i odnosi se na klasičnu filozofiju, ali u praksi samo jedna komponenta (asane i vinyase) čini fizičku sekvencu.
•  Praksa je često energična, zahtevna i fizički intenzivna – dovodi do stvaranja unutrašnje toplote, što se smatra korisnim za pročišćenje organizma.
•  Ashtanga ima nekoliko nivoa/serija koje se postepeno savladavaju (npr. primarna, intermedijarna i više napredne).

Za koga je

Ashtanga joga najviše odgovara osobama koje:

• vole disciplinsku, strukturiranu praksu i rutinu.
• žele fizički izazov i izgradnju snage, fleksibilnosti i izdržljivosti.
• nemaju problem sa intenzivnijim vežbanjem – idealna je za srednje i napredne vežbače.

Ashtanga može biti izazovnija za početnike jer zahteva memorisanje sekvenci i doslednu praksu.

7. Power joga – energični stil joge

Popularizovana je nezavisno od Ashtange i razlikuje se po slobodnijem pristupu – instruktori prave svoje dinamične sekvence.

Zbog toga ljudi često poistovećuju Power jogu kao  Ashtanga-tip joge, ali vodite računa –  zajednički koreni su u dinamičkim vinyasa principima, ali su stilovi i struktura različiti.

Kome se preporučuje Power Joga

Power joga je dobra za osobe koje:

• žele energijsku, atletsku praksu joge sa akcentom na snagu i kondiciju.
• vole varijaciju – svaki čas može biti drugačiji.
• traže žešći fizički trening koji gori kalorije i poboljšava izdržljivost.

Osobe sa ozbiljnim povredama zglobova, leđa ili srčanim problemima treba da prilagode praksu ili se konsultuju sa lekarom pre intenzivne prakse, bez obzira na stil. (generalna preporuka za sve intenzivne joge)

8. Prenatalna joga

Prenatalna joga je oblik joge posebno prilagođen potrebama trudnica tokom trudnoće.

Vežbe i položaji su modifikovani da budu nežni, bezbedni i udobni, uz fokus na disanje, držanje i podršku tela koje se menja tokom trudnoće.

Koje su koristi za trudnice

Prenatalna joga može imati mnoge pozitivne efekte tokom trudnoće:

• Smanjuje stres i anksioznost, što pozitivno utiče na celokupno mentalno zdravlje.
• Poboljšava kvalitet sna i umanjuje napetost u telu.
• Povećava snagu, fleksibilnost i izdržljivost mišića koji se koriste tokom porođaja.
• Umanjuje bolove u leđima, mučninu i glavobolje koje su česte kod trudnica.
• Može poboljšati cirkulaciju i povezanost sa bebom, kao i olakšati opuštanje i disanje.
• Neka istraživanja sugerišu da joga može pomoći u kraćem ili manje napornom porođaju i boljoj toleranciji kontrakcija.

Kada treba biti oprezan ili izbegavati

Iako je prenatalna joga generalno siguran oblik aktivnosti, postoje situacije kada treba biti posebno oprezan ili se obavezno konsultovati sa lekarom:

Druge vrste joge vredne pomena

Ove vrste joge su manje popularne, baziraju se više na filozofiju življenja, ali i dalje se dovoljno praktikuju da se nadju na ovom spisku.

Kako da izaberete stil koji vam prija?

Razmišljajte ovako:

• Šta vam trenutno treba? Mišićna relaksacija ili snaga?
• Kako se osećate u telu nakon časa? Umireni ili napunjeni energijom?
• Da li je instruktor usmeren na vaše telo ili samo tempo?

Probajte više stilova bez pritiska da morate ostati na jednom. Ponekad osoba prvi put pronađe pravi osećaj u hatha ili yin praksi, a vremenom može želeti dinamičniji pristup.

Bitno je da slušate telo, disanje i osećaj sigurnosti – ne da se uklapate u unapred definisane kategorije.

Zaključak

Različiti stilovi joge odgovaraju različitim potrebama, i ono što prija jednoj osobi može biti potpuno druga priča za drugu osobu.

Zato je u redu promeniti stil, tempo ili pristup u skladu sa sobom i svojim svakodnevnim situacijama.

U redu je eksperimentisati, učiti i postavljati granice koje vaše telo razume. Upravo ta svesna pažnja je suština prakse – vama na raspolaganju, bez idealizacije i bez pravila koja ne poštuju vaše ritmove.