Koža pamti mnogo više sunčanih dana nego što mi pamtimo. Kratka kafa na terasi, vožnja sa rukom pored prozora, šetnja do posla i vikend proveden napolju donose male doze UV zračenja koje se tokom godina sabiraju.
Najefikasniji način da usporite prerano starenje kože jeste redovna zaštita od sunca: preparat širokog spektra sa najmanje SPF 30, dovoljno nanetog proizvoda, ponovno nanošenje tokom dužeg boravka napolju, kao i hlad, odeća, šešir i naočare kada je UV zračenje jako. Zaštita ima smisla i kada ne idete na plažu.
Dobra rutina pritom ne mora da bude komplikovana. Doslednost svakog jutra donosi više koristi od police pune proizvoda koji se koriste povremeno.
Sunce ubrzava promene koje povezujemo sa starenjem kože
Starenje kože ima unutrašnju, biološku komponentu koja se ne može zaustaviti. Drugi deo promena nastaje pod uticajem spoljašnje sredine, a dugotrajno UV zračenje jedan je od glavnih faktora. Dermatolozi takve promene nazivaju fotostarenjem.
Zbog toga je korisno smanjiti i namerno izlaganje radi postizanja preplanulog tena, a u tom pogledu samopotamnjivanje je zdravije od sunčanja.
Vremenom se mogu pojaviti fine linije, izraženije bore, neujednačena pigmentacija, grublja tekstura i smanjena elastičnost. Sunce istovremeno povećava rizik od prekanceroznih promena i raka kože.
Važno je razlikovati UVA i UVB zračenje. UVB je snažno povezano sa nastankom opekotina, dok UVA prodire dublje u kožu i ima važnu ulogu u fotostarenju.
Prema Američkoj akademiji dermatologije, UVA zraci mogu prolaziti i kroz prozorsko staklo, pa duga vožnja automobilom ili rad pored veoma osunčanog prozora nije potpuno bez UV izlaganja.
Veza između redovne zaštite i sporijeg starenja nije zasnovana samo na teoriji. U randomizovanom istraživanju sa 903 odrasle osobe, grupa koja je svakodnevno koristila preparat širokog spektra tokom četiri i po godine imala je oko 24% manje napredovanja znakova starenja kože od grupe koja je zaštitu koristila po sopstvenom nahođenju.
Studija objavljena u Annals of Internal Medicine pratila je upravo dugoročan efekat svakodnevne fotoprotekcije.
SPF 30 je dobra polazna tačka
SPF prvenstveno govori koliko proizvod štiti od UVB zračenja koje izaziva opekotine. SPF 30, pri pravilnom nanošenju, filtrira oko 97% UVB zraka. Viši faktor blokira nešto veći procenat, ali nijedan preparat ne pruža potpunu zaštitu.
Za prevenciju fotostarenja zato treba gledati nekoliko oznaka zajedno.
|
Šta tražiti |
Zašto je važno |
| SPF 30 ili više | Pruža visok nivo zaštite od UVB zračenja |
| Zaštita širokog spektra | Obuhvata UVA i UVB zrake |
| UVA oznaka | Pomaže pri izboru proizvoda sa odgovarajućom UVA zaštitom |
| Otpornost na vodu | Korisna tokom plivanja, treninga i pojačanog znojenja |
Na preparatima koji prate evropski sistem označavanja možete videti oznaku UVA unutar kruga. Evropska komisija navodi standardizovanu UVA oznaku kao pokazatelj da proizvod ispunjava preporučeni minimalni nivo UVA zaštite.
Tekstura je takođe važna iz praktičnog razloga. Ako Vam lagani fluid prija dovoljno da ga koristite svakog jutra, verovatno će Vam doneti veću korist od guste formule sa impresivnom deklaracijom koja mesecima stoji u kupatilu.
Količina i ponovno nanošenje odlučuju koliko ste stvarno zaštićeni
SPF na pakovanju dobijen je testiranjem određene količine proizvoda. Tanak, gotovo nevidljiv sloj često znači znatno slabiju zaštitu od deklarisane.
Američka akademija dermatologije savetuje nanošenje preparata oko 15 minuta pre izlaska napolje. Treba prekriti lice, uši, vrat i sve druge delove kože koji nisu zaštićeni odećom. Usne možete zaštititi balzamom sa SPF 30 ili višim. Njene preporuke za pravilno nanošenje uključuju i ponovno nanošenje približno svaka dva sata tokom boravka napolju, kao i neposredno nakon plivanja ili obilnog znojenja.
SPF 50 pritom ne znači da proizvod možete naneti ujutru i zaboraviti na njega do večeri. Visok faktor ne produžava automatski vreme tokom kojeg sloj ostaje ravnomerno raspoređen na koži.
Česta slaba mesta su uši, linija kose, vrat, dekolte i nadlanice. Upravo šake mogu godinama dobijati veliku količinu sunca dok lice pažljivo mažemo svakog jutra.
UV indeks je korisniji od pogleda kroz prozor
Oblačan dan lako stvara utisak da zaštita nije potrebna. UV zračenje ne prati uvek temperaturu, pa hladnije vreme i oblaci nisu pouzdan pokazatelj rizika.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje mere zaštite kada UV indeks dostigne 3 ili više. Što indeks raste, koža i oči mogu brže pretrpeti oštećenje. WHO preporuke za UV indeks zato su praktičan dodatak običnoj vremenskoj prognozi.
Za Srbiju se aktuelan UV indeks i preporuke mogu pratiti preko Agencije za zaštitu životne sredine. Za vrednosti od 6 do 7 Agencija navodi visok rizik i savetuje smanjenje direktnog izlaganja suncu između 10 i 16 časova, hlad, zaštitnu odeću i SPF 30+.
Posebnu pažnju traže more, bazen, planina i sneg. Voda, pesak i sneg reflektuju deo UV zračenja, pa suncobran ili boravak u hladu ne uklanjaju celokupnu izloženost.
Šešir i odeća ponekad rade više od dodatnog sloja kreme
Preparat za sunčanje najbolje funkcioniše kao jedan deo zaštite. WHO daje prednost hladu i odeći gde god je takva zaštita praktična, dok se preparat nanosi na preostalu izloženu kožu.
Šešir sa širokim obodom štiti lice, uši i vrat. Lagana odeća koja prekriva ramena i ruke može biti vrlo korisna pri dužim šetnjama, radu u bašti, vožnji bicikla ili celodnevnom boravku na otvorenom. Naočare sa UV zaštitom štite oči i kožu oko njih.
Slična logika važi i za vreme provedeno napolju. Letnja kafa u hladu u 9 časova i višesatno sedenje na direktnom suncu oko podneva predstavljaju sasvim različite nivoe izloženosti.
Da li anti-age preparati mogu dodatno pomoći?
Mogu, ali dnevna zaštita od sunca ostaje osnova. Hidratantna krema može privremeno ublažiti vidljivost sitnih linija jer povećava sadržaj vode u površinskim slojevima kože. Vitamin C se često koristi u jutarnjoj rutini zbog antioksidativnog delovanja i efekta na pigmentaciju.
Retinol i drugi retinoidi imaju više dokaza za poboljšanje finih linija, teksture i pigmentnih promena. Američka akademija dermatologije navodi da retinoidi podstiču obnavljanje kože i proizvodnju kolagena.
Sa njima ipak treba krenuti postepeno jer mogu izazvati suvoću i iritaciju. Retinoidi se ne preporučuju tokom trudnoće, a osobe sa izrazito osetljivom ili upaljenom kožom trebalo bi prvo da razgovaraju sa dermatologom.
Kozmetička rutina zato može ostati veoma jednostavna: blago čišćenje, hidratacija po potrebi, odgovarajući aktivni sastojak ako ga koža podnosi i pouzdana jutarnja fotoprotekcija.
Preplanulost je znak reakcije kože na UV zračenje
Bronzana boja se često vezuje za odmor i zdrav izgled, ali dermatološki gledano preplanulost nastaje kao odgovor kože na UV oštećenje.
View this post on Instagram
Solarijum predstavlja još koncentrisaniji izvor UV zračenja i nije metoda za bezbedno stvaranje „podloge“ pre mora. Svetska zdravstvena organizacija u svojim informacijama o UV zračenju savetuje izbegavanje veštačkih uređaja za tamnjenje zbog povezanosti sa rakom kože.
Ako želite tamniji izgled bez UV izlaganja, preparati za samotamnjenje ne izazivaju isti proces. SPF je i dalje potreban jer boja dobijena takvim preparatom sama po sebi ne pruža pouzdanu zaštitu.
Za kraj…
Najbolja rutina protiv preranog starenja kože počinje mnogo pre prve ozbiljnije bore. Počinje jutrom kada proverite UV indeks, nanesete dovoljno preparata sa širokim spektrom zaštite i uzmete šešir ako ćete nekoliko sati provesti napolju.
Takve male navike nemaju dramatičan efekat preko noći. Njihova vrednost vidi se kroz godine, upravo zato što sprečavaju deo kumulativnog oštećenja koje je kasnije znatno teže ispraviti.
Ako se na koži već pojavljuju izražene pigmentacije, grube ili ljuspaste promene, ranice koje ne zarastaju ili mladeži koji menjaju oblik, boju ili veličinu, pregled dermatologa ima prednost nad eksperimentisanjem sa novom kozmetikom.